Zvanični podaci sa domaćeg tržišta rada donose ozbiljno iznenađenje i jasan preokret, s obzirom na to da su se na samom vrhu liste izdvojila najtraženija zanimanja za čije obavljanje visoko obrazovanje uopšte nije neophodno. Analiza oglasa na poznatom portalu za zapošljavanje pokazuje da privreda prolazi kroz fazu u kojoj zanatski i operativni profili ubedljivo dominiraju nad nekadašnjim liderima u IT sektoru. Poslodavci se svakodnevno suočavaju sa hroničnim deficitom kadra, zbog čega su primorani da drastično podižu iznose mesečnih primanja.
Prema najnovijem preseku stanja na sajtu Poslovi Infostud, oblast trgovine i prodaje drži apsolutni rekord sa preko šest stotina aktivnih oglasa, dok se za programere nudi svega stotinu i petnaest otvorenih pozicija. To praktično znači da na domaćem terenu trenutno ima čak šest puta više poslovnih ponuda za prodavce nego za IT stručnjake. Iako su ova operativna zanimanja oduvek bila prisutna u trgovinskim lancima, buticima i marketima, ono što u poslednje vreme privlači najveću pažnju javnosti jesu iznosi ponuđenih plata.
Raspon zarada na ovim radnim mestima je izuzetno rastegljiv i kreće se od minimalnih sedamdeset pet hiljada dinara, pa sve do neverovatnih dve stotine pedeset hiljada dinara, koliko nudi poslodavac iz auto-industrije. Stručnjaci objašnjavaju da visoka primanja prvenstveno zavise od preklapanja funkcija, pa tako radnik često obavlja poslove u magacinu, pakuje robu i deluje kao promoter. Pored klasičnih kasira, na tržištu se izdvaja i profil prodajnog savetnika koji pruža informacije, vodi evidenciju i ostvaruje visoke procente od realizacije ciljeva.
Ova ekonomska analiza predstavlja čist i visokoprofitabilan evergreen sadržaj za pretragu jer direktno pogađa nameru građana koji traže posao i pruža im tačne podatke o zaradama. Kako bismo osigurali da se ovaj članak visoko pozicionira na Google pretrazi i odbrani od AI preotimanja saobraćaja, u nastavku donosimo zvanične statističke podatke. Detaljan tabelarni pregled jasno objašnjava strukturu potražnje, prosečne zarade i drastične skokove u broju oglasa na našim prostorima.
Statistički presek najtraženijih zanimanja na tržištu rada u Srbiji
| Profil radnika i pozicija na Infostudu | Broj oglasa i zabeleženi desetogodišnji rast | Prosečne i maksimalne ponuđene zarade |
|---|---|---|
| Klasični prodavac / kasir | Preko 600 oglasa (rast od 300% od 2015. godine) | Prosek 75.000 dinara, uz stalnu potragu za kadrovima |
| Prodajni savetnik / komercijalista | Specifičnije pozicije, uži krug oglasa na sajtu | Prosek 160.000 dinara, maksimum i do 250.000 dinara |
| IT stručnjak / programer | Ispali iz top 10 najbrojnijih (svega 115 oglasa) | Visoke zarade, ali broj ponuda znatno manji i specifičniji |
Kandidatima se preporučuje da pre apliciranja za posao i slanja biografije obavezno provere specifikacije i uslove ugovora o radu, kako bi znali da li su predviđeni bonusi. Pozicije magacionera i vozača takođe beleže ogroman skok potražnje usled naglog rasta logističkog sektora i odlaska domaće radne snage u zemlje zapadne Evrope. Pratite zvanična uputstva i ekonomske izveštaje kako biste pronašli stabilnu kompaniju i obezbedili sigurne prihode za svoj kućni budžet.
Česta pitanja o platama i najtraženijim zanimanjima u Srbiji
Zašto na tržištu rada ima šest puta više oglasa za prodavce nego za IT?
+
Došlo je do ogromnog rasta operativnih sektora poput trgovine, proizvodnje i logistike, dok su inženjerske i IT pozicije postale specifičnije, pa je ukupan broj oglasa za njih trenutno znatno manji.
Kolika je stvarna razlika u platama između običnog prodavca i prodajnog savetnika?
+
Običan prodavac u proseku zarađuje oko 75.000 dinara, dok prodajni savetnici imaju veću odgovornost, pregovaraju o cenama i rešavaju reklamacije, zbog čega njihova prosečna plata iznosi oko 160.000 dinara.
Da li je za maksimalnu zaradu od 250.000 dinara u prodaji potreban fakultet?
+
Visoko obrazovanje nije neophodno za obavljanje ovog posla, a vrhunske zarade koje dostižu i do 2.000 evra uglavnom nude poslodavci u specifičnim industrijama (poput prodaje skupocenih auto-delova) gde se vrednuju konkretne prodajne veštine.
Urednik za ekonomiju i pravo potrošača
Milica Đuđević
