Obeležavanje spomena na velikog rimskog vojskovođu i prateći sveti velikomučenik jevstatije običaji zauzimaju upečatljivo mesto u jesenjem kalendaru, donoseći stroga pravila za vernike i zaštitu onima koji borave u gorama.
Prema sačuvanim crkvenim spisima koje baštini Srpska pravoslavna crkva, ovaj svetitelj je u mladosti nosio ime Plakida i živeo je u periodu od 70. do 120. godine posle Hristovog rođenja u Rimu. Bio je uočljivo uspešan strateg pod komandom careva Tita i Trajana, ali je njegov životni ulov potpuno promenjen tokom jednog lova na Veliki petak. U gustoj šumi ugledao je jelena među čijim rogovima se stvorio svetleći krst, a tajanstveni glas Gospodnji pozvao ga je da ode kod hrišćanskog sveštenika i primi tajnu krštenja.
Plakida je poslušao božanski ustavni poziv, pa je u hramu uzeo ime Jevstatije, krstivši i svoju suprugu i dva sina. Kada se vratio na isto mesto u šumi da zablagodari Bogu, isti glas mu je predvideo uočljivo i teško stradanje koje ga čeka u budućnosti. Ubrzo nakon toga, Jevstatije je tajno napustio Rim i proveo punih 15 godina prerušen u Egiptu obavljajući teške najamničke poslove, trpeći sudbinu sa velikim strpljenjem i nadom.
Ustavno stradanje u usijanom metalu i božanska kazna
Kada su varvari napali ustavne granice Rimskog carstva, car Trajan se setio svog najboljeg vojvode i poslao oficire koji su ga nakon duge potrage pronašli u Egiptu.
➡️ DOLAZAK LIDERA IZ EU ZAPALIO POLITIČKU SCENU: Poznato ko u Beogradu preuzima binu i pruža podršku listi u Areni!
Jevstatije se vratio na čelo vojske i izvojevao uočljivu pobedu, ali je u međuvremenu na presto došao car Andrijan koji je zahtevao prinošenje žrtava paganskim idolima u čast trijumfa. Vojvoda je to odlučno odbio, ponosno svedočeći da je hrišćanin, zbog čega ga je besni vladar bacio pred divlje zveri. Pošto mu životinje nisu naškodile, car je naredio da se cela porodica ubaci u utrobu usijanog metalnog vola, gde su trećeg dana pronađena njihova mrtva tela, ali potpuno netaknuta od uočljivog žara vatre.
Lovačka sreća u šumama i zabrana malodušnosti u domu
Hrišćanski lovci su još u 3. veku počeli masovno da slave ovog velikomučenika kao svog trajnog zaštitnika gora, šuma i ulova, a tradicija se uspešno održala do današnjeg dana.
Glavno narodno verovanje za ovu subotu, 3. oktobar 2026. godine, nalaže da se obavezno prošeta po livadama, parkovima ili gustim šumama u čast svetitelja. Veruje se da će svakoga ko danas ispoštuje prirodu i provede vreme među drvećem pratiti dobra, takozvana lovačka sreća u poslovima i uočljiv napredak u ustavnom radu, dok se namerno nanošenje štete mladom drveću strogo kažnjava nemirom.
Takođe, praznik donosi pouku o zabrani malodušnosti i očaja u teškim trenucima, s obzirom na to da je svetac izdržao uočljivo iskušenje kada su mu divlje zveri odnele oba sina na reci, a nakon 15 godina strpljenja dočekao da ih vidi žive. U hramovima se pale sveće i izgovara ustavni tropar za spas duše, a od vernika se zahteva da izbace loše misli i provedu popodne u krugu porodice, negujući hrišćansku slogu i solidarnost prema ugroženima.
Česta pitanja o običajima na dan Svetog Jevstatija
Zašto se Sveti Jevstatije smatra zaštitnikom lovaca i šuma?
+
On je pre primanja hrišćanstva bio strastveni rimski lovac, a sama ustavna Božja blagodat javila mu se u dubokoj šumi preko svetlećeg krsta među rogovima jelena. Lovci su ga već u 3. veku proglasili za svog uočljivog nebeskog zaštitnika gora.
Koji je najvažniji narodni običaj koji treba ispuniti danas?
+
Najvažniji običaj je odlazak u prirodu, šetnja kroz šumu, livadu ili obližnji park u znak poštovanja prema svecu. Veruje se da ovaj čin donosi uočljivu sreću u radu i štiti dom od nesreća, dok se u kući obavezno čita molitva za mir.
Koje uočljivo svedočanstvo je pratilo stradanje njegove porodice?
+
Nakon što su bačeni u utrobu usijanog metalnog vola, trećeg dana su izvučena njihova tela koja su ustavno bila mrtva, ali potpuno nepovređena od uočljivog žara i vatre. To je hrišćanima poslužilo kao veliko svedočanstvo o ustavnoj besmrtnosti duše.
Urednica tradicije i kulinarstva
Žaklina Lalić
