Sveta velikomučenica Hristina predstavlja jedan od najsjajnijih i najpotresnijih primera ranohrišćanskog stradanja i nepokolebljive vere koji se u pravoslavnom kalendaru svečano proslavlja svakog avgusta. Ova svetiteljka je rođena u drevnom gradu Tiru, kao ćerka carskog namesnika Urbana koji je bio zatucani i ekstremno surovi idolopoklonik. Kako je Hristina odrastala u devojku nesvakidašnje i očaravajuće lepote, njen otac je odlučio da je potpuno sakrije od očiju javnosti i sveta dok ne stasa za udaju, pa joj je odredio boravak na najvišem spratu jedne visoke i izolovane kule.
U kuli joj je obezbedio maksimalan životni komfor, vernu poslugu i robinje, ali je istovremeno u njene privatne odaje postavio skupe idole napravljene od čistog zlata i srebra, strogo joj naređujući da im svakodnevno prinosi paganske žrtve. Međutim, provodeći dane u dubokoj tišini i posmatrajući kroz prozor savršeni poredak prirode, zvezdano nebo i smenu dana i noći, mlada devojka je u svom srcu shvatila da nemi i hladni metalni kipovi nikako nisu mogli stvoriti svet koji nas okružuje. Predanje kaže da joj se u trenucima duhovnog traganja javio anđeo Gospodnji koji ju je poučio hrišćanskoj veri i nazvao je nevestom Hristovom.
Vođena čistom verom, Hristina je uzela teško oruđe i u potpunosti polupala sve zlatne i srebrne idole u kuli, a njihove skupocene komade podelila siromasima. Kada je njen otac Urban saznao za ovaj čin, utonuo je u neopisiv gnev i izveo sopstvenu ćerku na javni sud, svesno je predajući dželatima na najsvirepije fizičke torture. Hristina je hrabro trpela udarce i tamnovanje, ali se tokom noći desilo čudo jer su njene strašne rane potpuno zacelile. Videvši da je nemoćan pred njenom duhovnom snagom, Urban je te iste noći iznenada preminuo u svom krevetu pre nego što je uspeo da potpiše smrtnu presudu.
Nakon njegove smrti, naredna dva namesnika, Dion i Julijan, nastavili su sa još brutalnijim ispitivanjem i mučenjem ove mlade devojke. Kada joj je surovi namesnik Julijan u nastupu besa naredio da joj se odseku grudi i jezik, mučenica je rukom uzela svoj odsečeni jezik i prkosno ga bacila mučitelju pravo u oči, nakon čega je on istog trenutka potpuno oslepeo. Na kraju, njene zemaljske muke završene su kada su je rimski vojnici proboli oštrim mačevima, čime se preselila u večno nebesko carstvo, ostavljajući iza sebe svetli primer žrtve za istinu.
U srpskom narodu se ovaj praznik duboko poštuje, a stara tradicija opominje vernike da se danas ne bave teškim fizičkim poslovima u kući i polju. Veruje se da Sveta Hristina donosi brzo isceljenje i mir, pa je u narodu običaj da se ujutru izgovori ili pročita posebna molitva posvećena ovoj svetiteljki, kako bi se dom i cela porodica sačuvali od bolesti i svake nesreće.
„Ovčica Tvoja Isuse, Hristina, zove silnim glasom: Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe. Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.“ Amin
Urednik rubrike
Nikolina Jokić
