ČUDO KOJE VEKOVIMA DONOSI POROD STRUČNO OBJAŠNJENO! Strogi narodni običaji na Polaganje pojasa Presvete Bogorodice: Žene nikako ne smeju da prekrše OVAJ ustavni kanon vere!

Unutar duhovnog života i bogate hrišćanske tradicije pravoslavnih vernika širom naše domovine, trinaesti septembar dvehiljade dvadeset šeste godine označava dolazak praznika koji sa sobom nosi duboku opomenu i uočljivu veru u isceliteljske moći pravih svetinja, a najnoviji crkveni izveštaji detaljno otkrivaju šta nalažu strogi narodni Polaganje pojasa Presvete Bogorodice običaji koje žene u našoj zemlji vekovima bezuslovno prate i poštuju kako bi obezbedile blagoslov, zdravlje i uspešan nastavak loze. Iako ovaj specifičan dan unutar crkvenog kalendara Srpske pravoslavne crkve nije zvanično obeležen crvenim slovom kao zapovedni praznik, on među ženskom populacijom uživa ogroman autoritet i status neprobojne duhovne odbrane, s obzirom na to da je direktno posvećen jednoj od najvažnijih i najređih svetskih relikvija – čudesnom pojasu koji je, prema starom predanju, majka božja lično isplela od grube kamilje dlake.

Prema istorijskim zapisima i ustavnim žitijima svetih, nakon Bogorodičinog uspenja i fizičkog odlaska sa ovog sveta, apostol Sveti Toma je u njenom praznom grobu pronašao samo ovaj ostavljeni pojas, koji je do kraja svog zemaljskog veka ljubomorno čuvao kao najveće materijalno svedočanstvo o božanskom čudu. Vekovima kasnije, ova neprocenjiva relikvija je u zatvorenom drvenom kovčegu svečano preneta u carski Konstantinopolj, gde je ostala hermetički zaključana i skrivena od očiju javnosti sve do burne vladavine vizantijskog cara Lava Mudrog. Njegova zakonita supruga, carica Zoa, iznenada je obolela od nepoznate i izuzetno teške bolesti za koju dvorski lekari i vidari danima nisu mogli da pronađu nikakvo adekvatno rešenje niti lek, što je unelo veliku tugu i logistički zastoj unutar administracije carstva.

Nakon što je obolela carica jedne noći usnila tajanstveno proročanstvo u kojem joj Sveti Toma lično savetuje da se opaše skrivenim bogorodičinim pojasom kako bi momentalno proterala bolest iz tela, vladar je hitno izmolio milost od carigradskog patrijarha da se drevni kovčeg otvori, a priča svedoči da je carica ozdravila istog sekunda kada je relikvija dodirnula njenu kožu. Tokom četrnaestog veka ovaj dragoceni predmet dospeva u ruke svetog srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, koji ga je, vođen velikim hrišćanskim i ktitorskim motivima, zajedno sa česticom Časnog krsta poklonio svetogorskom manastiru Vatoped, gde se i danas čuva kao neprocenjivo blago. Narodno predanje takođe čuva čudesnu povest o bračnom paru koji je nakon trodnevnog pijenja čaja od nebeskih trava, dobijenih od nepoznate gošće nakon Male Gospojine, u roku od godinu dana dobio trojke.

U našem narodu ovi strogi običaji nalažu da žene današnji praznik provedu u strogom postu, potpunom miru i iskrenoj molitvi za dobijanje poroda i olakšavanje trudničkih muka, dok porodice koje su osetile čudotvornu pomoć ovaj dan slave kao sopstvenu krsnu slavu. Građani moraju redovno pratiti crkveni kalendar i proveriti datume predstojećih jesenjih praznika, s obzirom na to da očuvanje tradicije predstavlja najjednostavniji i potpuno besplatan korak ka privlačenju blagoslova, duhovne stabilnosti i dugovečnosti u domu. Obavezno se obezbedi mir u porodici i izbegavaju teški poslovi sa oštrim predmetima pre odlaska na spavanje, jer predanje svedoči da čisto srce i opraštanje tuđih uvreda otvaraju vrata za rešavanje svih životnih kočnica i donose trajno blagostanje.