🏡 Srbija koja polako nestaje
U selima širom Srbije, sve češće čujemo tišinu. Kuće zatvorene, dvorišta obrasla, a ostanu samo oni najuporniji – stariji ljudi koji i dalje veruju da će se jednog dana neko vratiti. Jedna od njih je i baka Milka iz okoline Požarevca, koja već petu godinu živi sama, čuvajući uspomene, kokoške i veru da selo nije umrlo.
💬 „Otišli su svi – a ja čuvam sveće, slike i mirise detinjstva“
„Moj sin je u Nemačkoj, ćerka u Beogradu. Kažu da im je teško, ali kad ih vidim na video pozivu, vidim da su srećni. A ja… ja sam srećna kad čujem pijetla ujutru“, priča baka Milka i osmehuje se.
Njena svakodnevica je jednostavna – hrani kokoške, zaliva baštu, i svako veče upali svetlo na tremu, „da selo zna da još ima nekog živog“.
💔 Sama, ali ne i usamljena
„Ljudi misle da je samoća najgora, ali nije. Najgore je kad niko ne svraća. Kad ne čuješ da neko vikne: ‘Komšinice, imate li malo soli?’“, kaže Milka.
U njenom selu sada živi samo sedam stalnih meštana. Ostali dolaze leti, na vikend. Zimi – samo sneg i tišina.
🌾 Selo kao ogledalo Srbije
Prema poslednjim podacima, više od 1.200 sela u Srbiji ima manje od 100 stanovnika. Mladi odlaze u gradove, a stariji ostaju da „čuvaju prag“.
Sociolozi upozoravaju da Srbija gubi ne samo stanovnike, već i kulturu, tradiciju i duh zajedništva koji je vekovima krasio seoski život.
❤️ Nada ipak postoji
Baka Milka kaže da se ne predaje:
„Imam unučiće. Kad mi dođu leti, selo opet oživi. Tada kuvam, smejem se i sve miriše na život.“
Za nju, svaka jesen znači novu priliku – da zasadi luk, da očisti bunar i da veruje da će iduće godine neko možda ipak ostati.
Ova priča nije samo o jednoj ženi. To je priča o hiljadama baka, deda, roditelja koji su ostali u tišini sela, čuvajući uspomene i korene.
Jer iako odlazimo, ne smemo zaboraviti odakle smo krenuli. 🇷🇸
👤 Autor: Trenutno.rs
