Srpska pravoslavna crkva i vernici širom sveta danas sa najvećim stepenom duhovne radosti i svečanog sabranja obeležavaju jedan od dvanaest najvećih i najpoštovanijih hrišćanskih praznika, posvećen završetku ovozemaljskog života Presvete Bogorodice. Uspenje Bogomajke, u narodu prepoznatljivo isključivo kao Velika Gospojina, predstavlja dan kada se Majka Božija uznela na nebo i predala svoj sveti duh u ruke Spasitelja, ostavljajući trajno svedočanstvo vere i nebeske zaštite svim ljudima u nevoljama. Tradicionalni i viševekovni običaji i verovanja za veliku gospojinu duboko su ukorenjeni u svest našeg naroda, spajajući iskrenu hrišćansku molitvu, porodični život, ženski svet i duboko poštovanje prema plodovima prirode. Budući da se ovaj prelepi praznik ove godine proslavlja u petak, vernici sa ponosom završavaju dvonedeljni strogi post, pripremajući bogatu prazničnu trpezu na kojoj je dozvoljeno konzumiranje rečne ribe, biljnih ulja i vina, dok se u hramovima služe svečane liturgije i obavlja pričešće.
Moćna pravoslavna molitvena reč Presvetoj Bogomajci za spasenje doma
Danas, na ovaj veliki praznik, svaka porodica treba da upali voštanicu ispred slavske ikone i izgovori ove uzvišene reči tropara, moleći se za zdravlje dece, predaka i svih bližnjih.
Zvanična molitva Uspenja Presvete Bogorodice
„Blaga Majko blagoga Cara, prečista i blagoslovena Bogorodice Marije, milost Sina Tvog i Boga našeg izlij na moju strasnu dušu, i Tvojim molitvama uputi me na dobra dela, da bih ostalo vreme života svog proveo bez poroka i Tobom raj našao, Bogorodice Djevo, jedina čista i blagoslovena. Amin.“
Kulturno i fresko-slikarstvo našeg naroda posvetilo je najlepša dela upravo sceni Bogorodičinog usnuća, o čemu svedoči i čuveni srpski manastir Sopoćani, veličanstvena zadužbina Nemanjića iz trinaestog veka, gde se nalazi jedna od najlepših svetskih kompozicija Uspenja. Na zapadnim zidovima pravoslavnih hramova redovno se oslikava ovaj trenutak, sa Hristom koji drži novorođenu dušu svoje majke, a često je prikazan i jevrejski sveštenik Atonije kome je arhangel Mihailo nevidljivim mačem odsekao ruke jer je želeo da prevrne njen odar, nakon čega se pokajao i primio veru. Narodni kalendar izdvaja i specifičan period od trideset dana između Velike i Male Gospojine, koji se u etnologiji naziva međudnevnica i smatra se najboljim vremenom za sakupljanje kantariona, hajdučke trave, ugaslice i konjskog bosiljka, jer se veruje da lekovito bilje u ovom prelaznom dobu poseduje dvostruko veću biološku snagu za isceljenje tela.
Prema starim verovanjima, pošto je današnji praznik obeležen crvenim slovom, unutar doma je najstrože zabranjeno obavljanje teških kućnih i fizičkih poslova, što znači da žene ne bi trebalo da peru veš, šiju, vezu ili koriste igle kako ne bi narušile harmoniju. Poseban značaj pripisuje se aromatičnoj biljci bosiljak, koju narod smatra božanskim darom i obavezno je stavlja u praznična jela i pića kao vid zaštite od zlih uticaja i bolesti. Za Veliku Gospojinu u mnogim krajevima Srbije organizuju se tradicionalni narodni sabori i vašari koji okupljaju porodice i kumove u radosti, slavljenju i zajedništvu. Crkva podseća da je suština ovog velikog dana u pronalaženju unutrašnjeg mira, slozi među ukućanima i duhovnoj pripremi za nastupajuću jesenju sezonu.
Česta pitanja o običajima za Veliku Gospojinu
Šta predstavlja period međudnevnice u srpskoj tradiciji?
+
Međudnevnica je razdoblje između Velike i Male Gospojine, i veruje se da je to najbolje vreme u godini za branje lekovitih trava i plodova jer tada imaju posebnu isceliteljsku moć.
Koji poslovi su strogo zabranjeni u kući na današnji dan?
+
Budući da je u pitanju veliko crveno slovo, narodni običaji nalažu da se danas ne obavljaju nikakvi poslovi sa iglom, šivenje, vezenje, kao ni grubo pranje i peglanje veša.
Zbog čega se u narodu ističe poseban značaj bosiljka na ovaj praznik?
+
Bosiljak se u tradicionalnoj kulturi smatra božijom biljkom, pa se na današnji dan stavlja u hranu i piće kako bi doneo zdravlje ukućanima i zaštitio porodicu od zlih uticaja.
Urednik za veru, tradiciju i kulinarske recepte
Žaklina Lalić
