Decenijama unazad u našem društvu vlada duboko ukorenjeno uverenje da je čuvena srazmera od stotinu dvadeset sa osamdeset jedini neprikosnoveni dokaz idealnog zdravstvenog stanja i garant da je kardiovaskularni sistem potpuno bezbedan od oboljenja. Međutim, savremena kardiološka praksa i najnovije smernice svetskih stručnjaka pokazuju da ova kruta i jedinstvena formula često dovodi pacijente u ozbiljnu zabludu i stvara nepotrebnu paniku ili lažni osećaj sigurnosti. Lekari naglašavaju da se elastičnost ljudskih krvnih sudova neminovno menja kroz vreme, pa samim tim i parametar poznat kao normalan pritisak u odnosu na godine mora imati potpuno različite referentne tačke u mladosti i trećem dobu. Zbog toga se svaka odrasla osoba mora posmatrati kao zaseban medicinski slučaj, gde se konačna procena donosi na osnovu opšteg stanja organizma, a ne pukim poređenjem sa jednim brojem iz starih udžbenika.
Orijentaciona tabela kardioloških vrednosti po starosnim grupama
U narednom tabelarnom pregledu izdvojene su okvirne i prosečne vrednosti izmerene u milimetrima živinog stuba koje lekari u ordinacijama koriste kao početni orijentir.
| Starosno doba pacijenta | Sistolni (Gornji) pritisak | Dijastolni (Donji) pritisak |
|---|---|---|
| Mlađe odrasle osobe (od 20 do 30 godina) | od 120 do 125 mmHg | od 75 do 80 mmHg |
| Zrelo doba (od 30 do 40 godina) | od 125 do 130 mmHg | od 80 do 85 mmHg |
| Srednje godine (od 40 do 50 godina) | od 130 do 135 mmHg | oko 85 mmHg |
| Starije odrasle osobe (od 50 do 60 godina) | od 135 do 140 mmHg | od 85 do 90 mmHg |
| Treće doba (preko 60 godina) | do 140 mmHg | do 90 mmHg |
➡️ BRUJI SRBIJA: SVI KUPUJU SKUPE FILETE, A OVA NAJEFTINIJA KONZERVA JE TRI PUTA ZDRAVIJA! Saznajte zašto nutricionisti obožavaju ovu namirnicu!
Gornja vrednost, odnosno sistolni pritisak, prikazuje silu kojom srčani mišić pumpa krv kroz arterije tokom jednog otkucaja, dok donja vrednost meri otpor u krvnim sudovima u pauzi između dva otkucaja. Najveći problem sa kojim se domaći lekari suočavaju u svojim ordinacijama jeste činjenica da povišeni parametri u čak devedeset i pet odsto slučajeva ne pokazuju nikakve rane i jasne simptome. Zbog te svoje podmukle i tihe prirode, ova pojava može godinama polako da oštećuje unutrašnje organe i zidove arterija, a da pacijent uopšte ne oseti glavobolju, zujanje u ušima ili vrtoglavicu sve dok ne nastupe ozbiljne i teške zdravstvene komplikacije.
Kada su u pitanju zvanični medicinski protokoli, evropska i američka kardiološka udruženja se osetno razilaze po pitanju trenutka kada treba uvesti medikamentoznu terapiju. Dok stručnjaci u Americi crvenu liniju povlače znatno ranije i savetuju upotrebu tableta već pri blagim skokovima, kardiolozi u Evropi i Srbiji akcenat najpre stavljaju na korenitu promenu životnih navika. Da biste dobili realnu sliku stanja, merenje u kućnim uslovima obavezno obavljajte ujutru pre prve kafe i uveče pre spavanja, sedeći u miru i nakon najmanje pet minuta potpunog odmora. Veoma je važno da leđa budu oslonjena, a noge ravno na podu bez ukrštanja, jer nepravilan položaj tela može lažno podići vrednosti na aparatu za više od nekoliko procenata.
Česta pitanja o vrednostima krvnog pritiska
Zašto se vrednosti pritiska prirodno menjaju sa godinama života?
+
Krvni sudovi sa godinama starenja prirodno gube svoju prvobitnu elastičnost, postaju čvršći i manje rastegljivi, zbog čega srce mora da koristi veću silu kako bi pumpalo krv kroz organizam.
Kako prekrštene noge tokom merenja utiču na rezultat na aparatu?
+
Ukrštanje nogu u kolenima ili člancima privremeno sabija vene u donjim ekstremitetima i otežava protok tečnosti, što može lažno podići sistolnu vrednost na displeju aparata za nekoliko milimetara živinog stuba.
Koliko dugo treba voditi dnevnik merenja pre odlaska kod lekara?
+
Preporučuje se redovno beleženje vrednosti ujutru i uveče tokom najmanje sedam uzastopnih dana, jer sedmodnevni prosek pruža neuporedivo jasniju i tačniju sliku stanja od jednog izolovanog merenja.
Urednik za veru, tradiciju i kulinarske recepte
Žaklina Lalić
Ovaj tekst je informativnog karaktera i pruža isključivo opšte informacije o zdravstvenim temama. Sadržaj teksta ne može zameniti profesionalni medicinski savet, postavljanje dijagnoze, klinički pregled ili propisanu terapiju. Za sve zdravstvene odluke, promene u režimu života ili savete o simptomima, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili kvalifikovanim kardiologom. Make sure to double-check the physical label to confirm this information.
