Obeležavanje velikog hrišćanskog praznika i prateći jesenji Krstovdan običaji zauzimaju posebno mesto u crkvenom kalendaru i tradiciji našeg naroda, donoseći stroga pravila ponašanja i važne smernice za pripremu doma pred nastupajuću zimu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 27. septembra 2026. godine, svečano proslavljaju Vozdviženje Časnog Krsta, dan koji je u bogoslužbenom kalendaru obeležen crvenim slovom. Istorijska povest ovog datuma vraća nas u 4. vek, kada je sveta carica Jelena pronašla krst na kom je bio razapet Isus Hristos tokom svog boravka u Palestini. Tadašnji patrijarh Makarije uzdigao je sveto drvo pred okupljenim hrišćanskim svetom, a narod je na taj uzvišeni čin odgovorio molitvom koja se i danas peva na liturgijama.
Druga važna istorijska crta ovog praznika jeste sećanje na povratak svetog znamenja iz Persije u Jerusalim. Krst je tamo ležao 14 godina, nakon što ga je persijski car Hozroje odneo u ropstvo. Grčki car Iraklije pobedio je neprijatelje i sa velikom slavom povratio Krst, a patrijarh Zaharije mu je pomogao da ga bosonog i u skromnoj odeći iznese na Golgotu i položi u hram Vaskrsenja.
Strogi post na vodi i značaj jesenjih plodova
Krstovdan sa sobom nosi obavezu telesnog i duhovnog pročišćenja, a pravila trpeze su znatno rigoroznija u odnosu na većinu drugih prazničnih dana tokom godine.
➡️ VEĆINA IH KUPUJE SAMO PRED BOŽIĆ, A NISTE SVESNI ŠTA ČINE TELU: Šta se dešava u organizmu ako pojedete tačno 3 urme dnevno!
Vernici se pridržavaju strogog posta, što podrazumeva potpunu pripremu jela na vodi, bez kapi biljnog ulja i bez namirnica životinjskog porekla. Mnogi hrišćani tog dana jedu samo hleb i grožđe, jer te slatke bobice u narodnoj tradiciji simbolizuju rodnu godinu, plodnost i blagost, dok se alkoholna pića i preobilni obroci strogo izbegavaju kako se ne bi narušio smisao uzdržavanja.
Veliko spremanje doma i namirenje starih računa
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi pravilo da ne treba obavljati kućne poslove, narodni kalendar za ovaj dan propisuje potpuno suprotno ponašanje.
Na Krstovdan je dobro detaljno očistiti i srediti kuću, kako bi se prostor namenski pripremio za zimske mesece i zaštitio od negativne energije. U suprotnom, ako se dom ostavi u neredu, narodno verovanje kaže da će ukućane pratiti maler i da će im tokom cele godine sve ići naopako. U svim selima se na ovaj dan tradicionalno isplaćuju ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana, ispunjavajući dogovore koji su napravljeni na proleće.
Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak, jer se veruje da ima moć da odnese negativnu energiju iz doma. Takođe, oblačno nebo danas najavljuje dugu zimu sa dosta snega, dok vedar dan bez oblaka prognozira suvomrazicu i hladne dane bez padavina. Zanimljivo je i da se za ljude rođene na ovaj dan veruje da na svojim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Česta pitanja o običajima na jesenji Krstovdan
Zašto je na ovaj praznik dozvoljeno i poželjno čistiti kuću?
+
Za razliku od drugih crvenih slova, tradicija nalaže da se na ovaj dan kuća detaljno sredi i očisti. Smatra se da se time iz doma izbacuje loša energija i prostor simbolično priprema za predstojeću zimu, dok ignorisanje ovog posla donosi neuspeh i nemir cele godine.
Kako se pravilno posti na Krstovdan i šta se sme jesti?
+
Na ovaj praznik primenjuje se strogi post na vodi, bez upotrebe ulja, ribe i mlečnih proizvoda. Najstariji narodni običaj je da se tokom dana jedu samo hleb i sveže jesenje grožđe, čime se iskazuje skromnost i priziva rodna godina.
Koliko puta godišnje se slavi Krstovdan u pravoslavnoj crkvi?
+
Krstovdan se slavi dva puta godišnje. Prvi je jesenji Krstovdan, koji obeležavamo danas, 27. septembra, u znak sećanja na pronalazak Časnog Krsta, dok je drugi zimski Krstovdan, koji se praznuje 18. januara, neposredno uoči Bogojavljenja.
Urednica tradicije i kulinarstva
Žaklina Lalić
