Unutar duhovnog života i bogate pravoslavne tradicije našeg naroda, odlasci u velike hrišćanske svetinje oduvek su predstavljali posebne prelomne trenutke za svakog pojedinca, a najnovija ispovest i ustavno svedočanstvo iz prve ruke detaljno otkrivaju šta sadrži Biljana iz Smedereva pod Ostrogom ispovest nakon što je donela radikalnu odluku da se na neko vreme potpuno povuče iz užurbanog sveta i provede čak četrdeset dana u surovom režimu askeze unutar crnogorskog svetilišta. Prema rečima ove hrabre profesorke srpskog jezika, odlazak pod okrilje Svetog Vasilija Ostroškog nije bio obična turistička poseta niti prolazno hodočašće, već mukotrpna i duboka unutrašnja borba sa sopstvenim sumnjama i nedoumicama. Blagoslov koji je dobila od starešine manastira doživela je kao istinski dar sa neba, s obzirom na to da je boravak među bratstvom u ranim prolećnim mesecima bio obavijen teškim odricanjima.
Zvanični crkveni podaci i svedočenja pokazuju da se život običnih mirjana unutar manastirskih zidina drastično razlikuje od svakodnevnih civilnih navika, te da manastirski tipik nalaže strogi vojnički režim rada, posta i neprekidne molitve u tišini. Biljana opisuje da je po dolasku u skromnu keliju ostala zatečena činjenicom da na krevetu uopšte nema dušeka, već su je dočekale samo gole drvene daske prekrvene jednim tankim ćebetom, što predstavlja standardni normativ pod kojim monasi provode svoje ledene noći. Kako bi čitaoci i vernici imali jasnu i transparentnu predstavu o tome koliko je ovaj način života surov i pročišćen u dvehiljade dvadeset šestoj godini, u nastavku donosimo detaljan pregled dnevnog rasporeda obaveza koji je profesorka morala bezuslovno da poštuje tokom svog duhovnog povlačenja.
Svakog jutra tačno u pet časova, snažna crkvena zvona bi označila početak novog dana i prekinula bogovsku tišinu planinskog masiva, pozivajući sve stanare na obaveznu jutarnju liturgiju, nakon koje bi se odmah prelazilo na dodeljena zaduženja, koja se u monaškom rečniku nazivaju poslušanje. Smederevka je raspoređena kao pomoć starijoj monahinji oko održavanja zelenih površina i slaganja poklona, mada je u dubini duše imala veliku želju da čuva stado jaganjaca koje se poput bisera rasipa po okolnim brežuljcima. Ishrana je svedena na svega dva obroka dnevno u velikoj mermernoj trpezariji, gde obedovanje traje svega petnaestak minuta u potpunoj tišini, dok iskušenik naglas čita delove iz Svetog pisma, a na meniju se uglavnom nalazi prosta čorba od boranije bez ijedne kapi masnoće i krupne masline donete pravo sa Svete Gore.
Iako je Ostrog najbogatiji manastir na Balkanu u koji se svakodnevno slivaju reke hodočasnika i velike količine novčanih priloga, bratstvo i iguman gotovo sve poklone odmah prosleđuju sirotinji u Republici Srpskoj, Bogosloviji na Cetinju i izbegličkim porodicama sa Kosova, zadržavajući za sebe samo minimalne resurse za preživljavanje. Građani moraju redovno pratiti crkveni kalendar i proveri status predstojećih jesenjih praznika, s obzirom na to da upoznavanje sa ovakvim sudbinama predstavlja najjednostavniji i potpuno besplatan korak ka privlačenju blagoslova, očuvanju porodičnog mira i postizanju maksimalne dugovečnosti i skromnosti u domu. Obavezno se obezbedi mir u duši i pre odlaska na spavanje oproste sve uvrede, jer svedočanstvo iz ove velike svetinje jasno dokazuje da se istinska sreća i radost kriju isključivo u ćutanju, radu i trpljenju bez ikakvog roptanja.
Glavni urednik portala
Milan Marjanović
